ИХТМ некада

Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) основан је 1961. године као израз заједничке иницијативе три факултета Универзитета у Београду – Природно-математичког, Технолошко-металуршког и Фармацеутског – и четрнаест радних организација широм Србије. ИХТМ наставља традицију Државне хемијске лабораторије коју је 1859. године основао Кнез Милош Обреновић и Хемијског Института Српске академије наука.

Пре него што је наследио свој тренутни облик, Институт је прошао кроз неколико трансформација које одражавају његов дугогодишњи значај у унапређењу науке и технологије у Србији. Претходне институције укључују:

Државна хемијска лабораторија (1859–1926)
Хемијско одељење Централног хигијенског завода (1926–1941)
Научноистраживачки институт Централне дирекције медицинске производње (1944–1948)
Хемијски институт Српске академије наука (1948–1954)
Хемијски институт (1954–1961)
Институт за хемију, технологију и металургију (1961–данас)

Још од самих почетака, основна премиса формирања ИХТМ-а била је праћење и преношење светских научних и технолошких новина у нашу средину. Институт је створен с јасном мисијом: покренути научноистраживачке и развојне активности које би служиле потребама хемијске индустрије и металургије. Чврстим ослањањем на основна истраживања, ИХТМ је поставио темеље за савремене методе и технолошка решења уз континуирану сарадњу са академским институцијама.

Историјска зграда ИХТМ-а

Године 1882. саграђена је зграда на раскршћу улица Краља Милутина и Његошеве како би задовољила потребе Државне хемијске лабораторије. Подигнута је да буде место где ће бити „скуп свих хемичара Србије.“ Године 1928. додата је још један спрат како би се удовољило растућим потребама. Више од 140 година, ова зграда је била сведок многих кључних тренутака у развоју хемије у Србији – од оснивања Српског хемијског друштва, па све до трансформације у просторије у којима данас послује ИХТМ. Ова историјска зграда представља опипљиву везу између наше богате прошлости и динамичне будућности.

Хронологија Развоја Института

Фаза Интензивног Раста (1961–1973)

У раним годинама, ИХТМ је доживео динамичан развој. Број запослених порастао је са почетних 46 у 1961. на 402 до 1973. године, док је број истраживача порастао са 22 на 206. У овом периоду, сарадници са факултета оснивача имали су исти статус као и статус запослених на ИХТМ-у, чиме је формиран јак и мотивисан тим који је постављао темеље за развој органске хемије и хемије природних производа.

Фаза Кризе (1974–1981)

Након периода интензивног раста, дошло је до значајних организационих промена. Раскид оснивачког уговора са Технолошко-металуршким факултетом, праћен применом Закона о удруженом раду, довео је до осамостаљивања појединих научноистраживачких јединица, што је изазвало период реорганизације и прилагођавања.

Фаза Ревитализације (1982–1990)

Након периода изазова, ИХТМ је успешно консолидовао своје истраживачке јединице и проширио научноистраживачки кадар. Укидање Закона о удруженом раду омогућило је да се развије структура типична за институт посвећен високо-технолошким истраживањима, што је резултирало постављањем нових праваца у научном и технолошком истраживању. Током овог периода, осим запажених резултата у области основних истраживања, на основу сопствених технолошких решења, реализације освојених технологија и материјала у областима делатности, успешно је спровођен и трансфер технологија у одговарајуће привредне организације или у сопственим микропогонима, а те активности су нажалост у наредном периоду биле знатно мање изражене. Запаженим научним резултатима треба додати и велики број научних пројеката, креирање нових производа, нових технолошких поступака, нових метода и полу-индустријских и индустријских синтеза које су реализоване у разним предузећима и фабрикама широм Србије.

Период Изазова Током Ратних Сукоба (1990–2000)

Током деведесетих, упркос отежаним условима, смањењу индустријских капацитета и санкцијама, ИХТМ је наставио са радом. Институт се фокусирао на надокнаду тржишних дефицита и очување научног потенцијала, стварајући основу за обнову у послератном периоду.

Период Систематског Подстицаја Основних Истраживања (2000–2022)

Уласком у нови миленијум, држава је интензивно улагала у основна истраживања. Иако је тржиште услуга које је ИХТМ могао да понуди било ограничено, институт је остварио значајне научне резултате кроз бројне пројекте, развој иновативних производа, технолошких поступака и трансфер знања. Као потврду свог значаја, 2018. године ИХТМ је стекао статус Института од националног значаја.

Фаза Трансформације (од 2022)

Данас, ИХТМ се налази у новој ери - периоду трансформације. Са јасном визијом да постане централни стуб новог научноистраживачког, иновационог и предузетничког екосистема Србије, институт се прилагођава савременим изазовима и технологијама, настављајући традицију врхунских истраживања, иновација и развоја.

Директори Института

Период пре ИХТМ-а

Павле Илић (апотекер) — 1859–1871
Др Алојз Хелих (апотекер) — 1872–1873
Др Фердинанд Шемс (апотекер) — 1873–1881
Др Отомар Фелкер (дипл. хемичар) — 1882–1894
Др Марко Леко (дипл. хемичар) — 1894–1920
Др Марко Николић (дипл. хемичар) — 1920–1926
Др Божидар Петровић (дипл. хемичар) — 1926–1930
Душан Костић (дипл. хемичар) — 1930–1944
Др Момчило Мокрањац (дипл. хемичар) — 1948–1952
Др Панта Тутунџић (дипл. инжењер) — 1952–1959
Радомир Бингулац (дипл. инжењер) — 1959 – јун 1961

Период ИХТМ-а (1961–данас)

Радомир Бингулац (дипл. инжењер) — јун 1961 – децембар 1961
Драгољуб Џаџић (дипл. хемичар) — 1962–1965
Др Александар Дедијер (дипл. инжењер) — 1965–1975
Милош Станојевић (дипл. инжењер) — 1975–1978
Мр Жељко Грбавчић (дипл. инжењер) — 1978–1980
Ненад Вујадиновић (дипл. инжењер) — 1980–1984
Др Александар Ђорђевић (дипл. инжењер) — 1984–1988
Др Жарко Јовановић (маг. физико-хемије) — 1988-2002
Др Милан Дабовић (дипл. хемичар) — 2002–2010
Др Амалија Трипковић — 2010-2013
Др Јасмина Стевановић — 2013–тренутно

Прича ИХТМ-а није само хронолошки приказ догађаја – то је прича о страсти, сарадњи и неуморном истраживању које је обликовало нашу научну баштину. Од оснивања које је поставило први камен темељац врхунске науке и иновација до данашње трансформације, ИХТМ остаје симбол посвећености научном истраживању и технолошком напретку.

ИХТМ је место где се традиција сусреће са будућношћу!

Текст поводом 140 година ИХТМ-а и 140 година хемије у Србији можете видети на линку.